Трибине

Трибина: Дете, књижевност, култура, уметност

Трибина: Дете, књижевност, култура, уметност превасходно је образовног карактера. Покренута је 2017. с превасходно намером да, крећући се унутар стручних интересовања наших студената, употпуни њихова знања о различитим аспектима сложеног феномена детињства. Настојаћемо у том смислу да ангажујемо предаваче који се баве студијама детињства или неким посебни приступом у раду с децом, било да су из Србије или из иностранства. Трибина је отворена за професоре и студенте наше Школе, а будући гост Пирота, уредник ће се потрудити да сваке године предавање одржи и нека знаменита личност пиротског округа негујући и локалну боју. Улаз на предавања је слободан па позивамо све који се заинтересују за неку тему да нас посете и с нама поделе дарове интелектуалне гозбе.

Уредник трибине

др Душица Потић


На трибини ДЕТЕ, КЊИЖЕВНОСТ, КУЛТУРА, УМЕТНОСТ, у оквиру циклуса ИСКОСА, 26. 2. 2020. у  18 часова у амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача Пирот др Владимир Вукомановић Растегорац одржао је предавање ДЕТЕ И СМРТ, МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП.

Др Владимир Вукомановић Растегорац био је гост Високе школе струковних студија за образовање васпитача Пирот 12. 12. 2019. Несвакидашња тема,ДЕТЕ И СМРТ,и занимљив начин на који ју је презентовао заинтригирали су посетиоце па смо пожелели да с њим још једном поведемо инспиративан разговор.

Др Владимир Вукомановић Растегорац доцент је учитељског факултета у Београду. Аутор је научних радова, које објављује у земљи и иностранству, као и уџбеника. Пише поезију, прозу, књижевност за децу и књижевну критику. Добитник је награда: „Владан Недић“, „Петар Ђукановић“ и „Матићев шал.“

Циклус ИСКОСА конципиран је тако да скрене пажњу на неке од тема и проблема о којима се поводом детета и детињства ретко говори (туга, усамљеност, зло) па је рад Владимира Вукомановића Растегорца тим драгоценији.Истраживање феномена смрти у свету детињства заокружено је избором из српске поезије за децу и младе Ако ти јаве: умро сам. Избор прати уводна студија, а књига је објављена 2018. године.

На Трибини учествују и:

Наташа Милошев

сарадник у настави Високе школе струковних студија за образовање васпитача Пирот

Данијела Билановић

Висока школа струковних студија за образовање васпитача Пирот

 

уредник Трибине

др Душица Потић


На трибини ДЕТЕ, КЊИЖЕВНОСТ, КУЛТУРА, УМЕТНОСТ, у оквиру циклуса ИСКОСА, 12.12.2019. у амфитеатру Високе школе струковних студија за образовање васпитача Пирот др Владимир Вукомановић Ратегорац одржао је предавање ДЕТЕ И СМРТ.

Несвакидашња тема и занимљив начин на који ју је предавач презентовао потакли су посетиоце па се само предавање остварило као дуг и инспиративан разговор.

Др Владимир Вукомановић Раcтегорац доцент је учитељског факултета у Београду. Аутор је научних радова, које објављује у земљи и иностранству, као и уџбеника. Пише поезију, прозу, књижевност за децу и књижевну критику. Добитник је награда: „Владан Недић“, „Петар Ђукановић“ и „Матићев шал.“

Циклус ИСКОСА конципиран је тако да скрене пажњу на неке од тема и проблема о којима се поводом детета и детињства ретко говори (туга, усамљеност, зло) па је рад Владимира Вукомановића Растегорца тим драгоценији. Истраживање феномена смрти у свету детињства заокружено је избором из српске поезије за децу и младе Ако ти јаве: умро сам. Избор прати уводна студија, а књига је објављена 2018. године.

На Трибини су учествовали и Ирена Ћирић и Јања Мохсин.


ТРИБИНА: ДЕТЕ, КЊИЖЕВНОСТ, КУЛТУРА, УМЕТНОСТ Високе школе струковних студија за образовање васпитача Пирот у овој школској години организује циклус предавања под називом ИСКОСА. Представиће се стереотипне представе о детињству и проблематичне тачке о којима се поводом њега ретко говори.

Уводно предавање под називом МИТОВИ ДЕТИЊСТВА одржаће Дуња Ранчић, асистент на Учитељском факултету у Београду, на предметима Српска култура у европском контексту и Академско писање. Дуња Ранчић је један од бриљантних младих интелектуалаца из Пирота. Основне и мастер студије завршила је на Одсеку за српску књижевност Филолошког факултета у Београду, где је наставила докторске студије. Током студија истакла се као одличан студент, а 2011. године добила је и награду Фонда „Радмила Поповић“ Филолошког факултета у Београду за најбољи дипломски рад  из српске књижевности XX века. Бави се српском књижевношћу XX века и из те области објавила је низ запажених радова, који су објављени у високо котираним публикацијама.

У четвртак 31.10. 2019. у 18 часова, на трибини ДЕТЕ, КЊИЖЕВНОСТ, КУЛТУРА, УМЕТНОСТ Високе школе струковних студија за образовање васпитача Пирот, у оквиру циклуса Искоса, гостоваће Дуња Ранчић са Учитељског факултета из Београда са темом Митови детињства.


У петак 29. 3. 2019. у 18 часова, на трибини ДЕТЕ, КЊИЖЕВНОСТ, КУЛТУРА, УМЕТНОСТ Високе школе струковних студија за образовање васпитача Пирот, психолог Милијана Ковачевић говорила је о свом животном путу.

Милијана Ковачевић је рођена и каријеру психолога започела у Пироту, а наставила у Сплиту, где је радила с предшколском и школском децом, као и с будућим учитељима. Посебно се бавила даровитом децом, а свој богат и плодан рад употпунила је истраживањима, пројектима и радионицама. Сву ту љубав и посвећеност детету Милијана Ковачевић је заокружила поезијом за децу.

Књигу Милијане Ковачевић ИЗ ПРАКСЕ ШКОЛСКОГ ПСИХОЛОГА, НЕЋУ КОД МИЛИЈАНЕ представила је др Мирјана Станковић Ђорђевић, професор Високе школе стуковних студија за образовање васпитача Пирот, а њене стихове казивале су наше студенткиње Ана-Марија Стојановић и Ирена Ћирић.

Фотографије са трибине:

На трибини ДЕТЕ: КЊИЖЕВНОСТ, КУЛТУРА, УМЕТНОСТ  21. 2 2019. у 14 часова на Високој школи струковних студија за образовање васпитача Пирот др Јован Љуштановић и др Љиљана Пешикан Љуштановић одржаће предавање “Модерна концепција детињства у  Вуковом Рјечнику”.

Др Љуштановић је професор Књижевности за децу на Високој школи струковних студија за образовање васпитача Нови Сад и наш водећи књижевни историчар у овој области. Др Пешикан Љуштановић је професор Народне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, зналац наше усмене књижевне традиције, али и књижевности за децу, поврх свега – изузетан предавач, казивач епског дара. Неочекивана истраживачка тема овог истраживачког двојца дала је и неочекиване резултате. Вуков Рјечник, велика енциклопедија наше патријархалне културе, велика је и зато што је видела далеко те  сагледала време које ће тек доћи. То је и суштина мудрости нашег народа – што враћајући се исконским знањима, разумева дан после. Чекао се само инвентиван истраживачки нерв који ће, потпомогнут добрим познавањем колико студија детињства, толико нашег наслеђа, померити тачку гледишта изван већ потврђених чињеница и доћи до нових научних сазнања.

Фотографије са одржане трибине:

Линкови ка извештајима о одржаној трибини:

http://www.pikanal.rs/2018/10/26/dete-knjizevnost-kultura-i-umetnost/

http://www.plusonline.rs/tribina-o-temi-folklorna-koncepcija-detinjstva-u-visokoj-skoli-u-pirotu/

http://www.plusonline.rs/predavanje-moderna-koncepcija-detinjstva-u-vukovom-rjecniku-u-visokoj-skoli-u-pirotu/

http://www.plusonline.rs/dr-darko-dogo-odrzao-predavanje-studentima-u-visokoj-skoli-hriscansko-poimanje-deteta/

Уредник трибине

др Душица Потић

Протојереј-ставрофор др Дарко Ђого истакнути је млађи свештеник, носилац највишег мирског звања и ванредни професор Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи. Отац Дарко нам је говорио о хришћанском поимању детињства, о лику Христа налик на лик детета, на чистоту његовог срца. Предавач широког образовања, правио је паралеле крећући се с једне стране ка античком свету, а са друге ка савремености и појавама које чине нашу свакодневицу. Истакао је и разлику између западног хришћанства и православља у односу на схватање греха, па сходно томе и на схватање детета. Предавање је употпунио примерима деце која су се посветила. Отац Дарко нас је освојио благошћу и смиреношћу, али и интелектуалном и људском ширином, а Трибина је с њим почела и регионалну сарадњу.

Др Бранко Златковић је виши научни саветник Института за књижевност и уметност у Београду. Његово примарно истраживачко интересовање је народна књижевност, премда је показао завидно познавање етнологије и етнографије. Др Златковић се фокусирао на обреде и обичаје везане понајвише за период од родјења до крштења детета, у широком спектру од предвиђања судбине новорођенчета по кошуљици у којој се родило, спуштања на земљу како би добило снагу, до куриозитета какви су куваде и шишано кумство. Он је представио низ радњи чији је превасходни циљ да живот подстакне и очува, што за разлику од негативне онтологије традиционалног схватања детињства, дете не издваја из велике кружнице бића посматрајући га као једну од равноправних карика у општем ланцу бивања. Наше студенткиње Тијана Милошев и Оливера Златковић су за Бранка Златковића отпевале народну песму „Густа ми магла паднала“, у аранжману чији је аутор др Емилија Поповић.

https://www.facebook.com/saved/?cref=60

Драгољуб Златковић је једна од знаменитости Пирота, Вук Караџић југоисточне Србије. По образовању и звању је агроном, а по вокацији (пасионирани) етнограф аматер, ако се као аматерство могу посматрати више од педесет година преданог рада на сакупљању етнолошке грађе овога краја- Тај рад је резултирао великим бројем издања, приређеним по свим етнографским и књижевноисторијским стандардима, речник пиротског говора са 40 000 речи те наградама и признањима. Ова изузетна личност нам је представила свој рад, истраживачки метод и дечји фолклор југоисточне Србије – у оба његова аспекта: усмено стваралаштво намењено деци и дечје усмено стваралаштво. Предавање су употпуниле Наташа Милошев и Тијана Митић отпевавши две народне успаванке, једну с југа Србије и једну из Босне и Херцеговине.

Др Љиљана Пешикан Љуштановић је редовни професор Народне књижевности на Филозофском факултету у Новом Саду, премда је низом огледа потврдила и интересовање за књижевност за децу, за дете и детињство. Одликују је колико велика акритичност, толико и изузетан приповедачки дар. Професорка Пешикан Љуштановић нам је говорила о традиционалном схватању детињства, о његовој негативној онтологији тог животног доба, колико и о нашем наслеђу и односу патријархалне средине према детету. Указујући на чињеницу да се под дечјим фолклором подразумева и усмено стваралаштво намењен деци, али оно које од малишана потиче, др Љиљана Пешикан Љуштановић је предавање заокружила примерима њихове инвенције.

https://www.youtube.com/watch?v=l9aiH0-p-Dc&fbclid=IwAR0NZaTnToWEI8vxev2QWgC_tDO9yhf_LFIIELVFQDuvQ1uKR_j7yF3aTg0